Mika Andrić, Ivo Bukovski, Čarls Antić i Mešaj Mala Selimović. Otvorim fejsbuk, a svi gore navedeni onlajn još od ranog jutra, pa sve do kasno uveče. Dogodi se da u pauzici padne neka Ceca Karleuša, a nije zgoreg pomenuti ni braću Georgieve, što Sergeje, što Vlade i Saše.

I tako iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, prođe godina-citat nikada. Uvek me je zanimalo šta te citaroše nagna u životu da prepisuju delove iz knjiga i kače na internet mreže, šta poručuju time? Da su inteligentniji od onih što ne citiraju, ili samo prolaze kroz loš period koji ne mogu svojim rečima da opišu, pa se šlepaju i vuku slova i rečenica nekih drugih ljudi. Ne znam, nisam pametna- što bi rek'o naš narod. Ući u samu srž problema tih osobica je ravno lobotomiji koju bi ti radio pijan Era Ojdanić dok citira Sanju Marinković, znači jezivost na više nivoa. Ali, ako samo malo gvirnem ispod površine, to su zapravo sve slični, ako ne i isti profili ljudi. Petkom se fotografišu po kafanama i klubovima, a preko nedelje lajkuju prosvetljenje na fejsbuku i prave piramidu citata, počev od ujutru sa Sinanom Sakićem i pričom kako je vikend bio najluđi, pa sve do kasno uveče sa Bukovskim i time kako je život sranje, ali jebiga, mora da se živi. Onlajn skrnavljenje veličina poput Čarlsa, pa sve do Duška Radovića u meni izaziva gnušanje i stvara ogromnu količinu gneva. Činjenica da ni pola knjige nisu pročitali od bilo kog pisca kojeg citiraju, boli više nego saznanje da živimo u lopovskoj državi gde krdža od cigara košta 170 dinara. Protiv takvih ljudi ne možeš, oni su kao sekta, oni su jezgro dobro obloženo grand produkcijom, drže se za ruke čvrsto i pokriveni su ružičastim plaštom iz koga izvire samo kad treba da citiraju ili da nas prosvetle nekim novim hitovima izmišljenih pevača.

Fejsbuk je postao jedna velika knjiga, debelih plavih korica, čvrstog poveza i lažnog zlatotiska duboko utisnutog u mozgove malih citaroša koji žive da bi im se citat lajkovao. Za svaki lajk na Momu Kapora od mene šut u prepone, za svaki komentar na Pavića od mene kiselina u oči, a za ovaj tekst, od vas za mene- još jedan citat koji jaše uz izlazak Sunca ka popodnevnoj tmini, duboko u noć, ne osvrćući se na stvarnost, već isključivo na što veći broj lajkova i što manji koeficijent inteligencije.

''Dođe tako vreme kad budala počne da citira veličinu, pametan počne da gleda Farmu, a fukara uđe u kuću Velikog Brata.''

Hajde ljudi da se ne zamlaćujemo, hajde da preskočimo onaj dosadni uvod, smaračku razradu i bespotrebni zaključak kao i ona „dva prsta“ prostora kojima odvajamo početak novog reda i da postanemo umetnici kakve svet nije video.

   The world was in the Ice flames in the winter that will never vanish away. The crown was on the head of the old Man who was known as the Ice World. He had one daughter; she lived on the top of his head in his crown. From that place she could touch the moon and to look at the world. Her eyes were white and dark as a shadow that was spilt as a spirit that was made before the Sun ever existed. The shadow was her peace, the shadow was her angel. When she looked from the top of her balcony at the world she was happy in the peace of shadow and winter and she was satisfied, all that that she could reach was her maker, her father. And peace was impassible.

All things in the universe have their place, and everything have time of lasting in the end and the beginning is the next steps for something else to start existing.  When that happens it is like a strike of light that is broth with enlighten of unseen. The legend said that Worlds daughter could hold for herself everything that she loved. The Ice Old world was horrible and he was always cold. The God didn’t forget him but he forgot the maker. Because of his coldness the Ice World just exists wanting to last forever, he was standing of a God way to make something new. There was no place in that winter World to something new began except in his crown in the room of his daughter. The Ice World didn’t mind her place in the world; she was keeper of his head. So God had had to find a way to Cold princess in her habitats.  One day she found a star at her balcony; it was left by moon ray dust but was something different from the nature of a moon dust. The moon dust was cold as it was part of World of winter and this particularly grain that was different, was worm. The Daughter of coldness let a grain to lie at her balcony and didn’t take another look at it at that time. Left alone grain started to grow, and became warmer and bigger. Every time when princess went outside she would discover something new near the star dust. Star was so worm that it start to melt dust of the moon. Even it was melt down moon dust was cold as water and become similar to water. The old man was not worry because of the star It was too small to melt him down, he was not aware of its existence. But as the grid grew  more and more the cold whiteness of the Ice princess had had started to melt down and her eyes wasn’t ice pure  any more, at the time her eyes  were darker or bluer and the colors started to exists in spite of the shadow. The face of the peace on the face of winter didn’t make Ice daughter so pleased, she was restless , she needed something else to continue to exist happy, to reach and to search for it on horizon point of view. So princess had embarrassed colors and warmth…

And then one morning, morning arise. The golden apple Sun grew from the heart of an Ice Dougter, and the first spring arrives. The Ice daughter embraces a spring in her peace and made warmth a part of her being. Tree become and grown from a star dust, and rises to the moon. The apple tree ripened during one moon and continued to capture the sky, and the sky become blue. Soon the gold apples exploded from treetops and thousands of apple seeds were spilled on the earth. The Ice world was cover by warmth and he had to disappear and to left for something new to arrives. The time of Ice coldness as an only ruler of Earth was past.

Because princess love her father she saves his crown and his head in her room so he could come back one day when his time comes. He could come back if she missed him. The Ice world was one of her favorite colors from which her heart was made from and from time to time her needed peace of his existence for him to trap the earth with coldness. That happens in his period of the year.

 And the tree leaves were rustled on the moon glow forever. Branches were lift up and up to put on sky Gold apple-Sun. The crown of the Ice World was jellyfish head, from then that head the sun arises as the stone in the crown put on the head of Old man Ice World. From that place the winter is crying, melting the ice into water.

Пре пар недеља, након уобичајено неинспиративног предавања из клиничке психологије, изашао сам да купим мандарине. На ходнику сам срео колегиницу, шћућурену попут напаствованог сирочета крај лифта. Био је празан и било је хладно, скоро да је коров трчкавац могао проћи туда. Призор ме је болео.

"Јел ти хладно?"

Био сам скоро спреман да јој понудим јакну, мада знам да би је она одбила.

"Не, само покушавам да се не мрдам. Обукла сам ове ципеле и имам осећај као да ће се сваког тренутка распасти…"

Погледах. Нисам ни видео у чему је "квар". Претпостављам да су биле изношене. Пажњу ми је привукло нешто друго.

"Како ти тако еманципована и феминистички настројена можеш да носиш високе штикле?"

Уназад гледано, мислим да нисам звучао довољно огорчено. Али моја је колегиница направила покрет руком који би имплицирао суицид да је у руци имала револвер. Имитирајући звук метка који напушта цев.

"Какве то везе има? Удобне су и…"
"Лооооол…"
"Не! Имаш права да ми кажеш ЛОЛ тек кад ти нађеш овако удобне…"
Отприлике ту сам престао да је слушам. Не волим да се свађам са њом. Плашим је се донекле. Нема ништа страшније од бритког и аутодеструктивног ума. А и уме страшно да вређа.

Јесам се осећао глупо после. Јебала ме моја мржња према штиклама, да ме јебала. То је обућа за инвалиде. То је нешто што носе оне четири кокошке које излазе са Зверкама или штагод. То је справа за тихо мучење, понуђена као мода. Женама. Али какве је то везе имало у том тренутку? Њој се распадао темељ друштвеног живота у том тренутку и то врло буквално, јер како ћеш ходати по граду носећи само чарапе на ногама? А ја сам се залепио за те штикле, за њен интерес за феминизам и ја сам морао да тупим о томе како је могла да их обуче. Чак јој нисам ни објаснио шта сам хтео да кажем. Нисам јој објаснио да сматрам да се посрала по свим својим феминистичким начелима, каква год да су она. Нисам јој рекао да ме на њеном месту ни мртву (јелте, да сам женско) не би видели у штиклама и да некад сањам како снајпером скидам све оне нашминкане манекенке на високим потпетицама које уништавају тиху децембарску ноћ у Јастребовљевој улици самим својим кретањем! 
Моја теза је овде да не желим да допустим да моје ситне бубице ометају моје интерперсоналне односе. Једна од ствари које више мрзим од високих потпетица јесу људи који не могу да контролишу своје бубице. Ја нисам контролисао своје тог дана. Није да је њој то много сметало. Или јесте.

У принципу, нисам сигуран да смо довољно искрени једни према другима. Или бар, да често нисмо довољно искрени. Није да то има директне везе са тим догађајем, али ја сам и иначе био киван на ту колегиницу јер ме је фино измарширала на једном домаћем задатку који смо обављали у групи. Можда сам јој се, шатро подсвесно, тог дана светио. Што би било мало патофнасто са моје стране, али хеј, па и она је била кучка пре према мени. Као, мило за драго? 

Ја сам ситна, ситна душа…
Можда и јесам. Ако ништа друго, мени се обућа није распала.

Отприлике тад ми пада на памет да би ово искуство било лепо пренети. Али немам коме да се похвалим. Нити бих смео. То је ваљда професионална деформација, бојим се да би неки колега психоаналитичке оријентације, у овом запису, видео латентну копрофагију. И да није тако, колико људи би волело тако нешто да прочита? Ја бих волео, али не знам колико је то репрезентативно.

Повлачим воду. Када сам изашао из кабине, он више није био ту.
Када је отишао?

Патријарси продају Буду.
Учитељи продају Патријархе.
Она продаје своје тело,

и тако гаси жудњу у другима.

Такуан Сохо

Много сам неодговоран према свом блогу. Не мислим да ово нико не чита. Али нико не долази са намером. Нико не каже:"Јој, ај да видимо шта је данас Исак писао".  Тешко да ће од мене бити нови Дударим или Напушановић. А и нисам се ни трудио да постигнем њихов успех.
Па ипак, ђаво ми са леве стране вели:"Сад си блогер, ооо! Ће частиш, ће објавиш на Фејс и на Тњитер, ће те зна цео свет, ће изађеш на телевизор."

Хтео сам да пишем о многим стварима. Али то је тешко.

Пре неки дан сам се шетао Љешком улицом, кева ме је послала да узмем ручак од бабе, баба спремала неке јагњеће марамице, лудница. Пало лишће, трудим се да не газим по њему, ко вели можда је покоји куцов тактички геније, па је кењао и прекрио гованце опалим лишћем. У тој гомили, видим неколико голубова. Један је, склањајући се са моје путање, улетео у гомилу лишћа и ја нисам могао да одолим а да му не кажем:"Хехе, сад си се зајебо!" . Не због гованца, боли њега уво. Него што, да сам ја нека грабљивица, могао бих га лакше зграбити ту у лишћу где се једва креће и можда би мало теже узлетео.
И то сам рекао прилично гласно, испод прозора стамбене зграде.
Ту станују други људи.
Помислио сам:" Јебо те, ко зна шта људи мисле о мени кад ме виде самог са собом!"

Пар недеља пре тога сам изашао са другарицом. Нисмо се видели две године. Тачније, од када ми је сломила срце у пријатељској зони и отишла са неким пајсером који сад иде на Биолошки факултет и кога ћу начи у граду. Начи, у граду. Како сам у међувремену научио нешто више о врлини искрености, био сам тотално отворен са њом, испричао јој кроз шта сам пролазио након нашег разилажења и шта ми је све урадила. Нисам међутим био онолико отворен колико сам желео. Нисам стигао да јој кажем колико је њена прича "пријатељство са мушкарцем ценим више од везе" глупа, али то је сад небитно. Звучи као да је олајавам, али ја се заправо надам да ће ово прочитати. Соња, ако си заљубљена и ако је он заљубљен, нема смисла да остајете другари јебемуматерненормалну!

Елем, састанак је оставио за собом јак укус кариране патофне. Или сам то био само ја. У сваком случају, дружимо се и даље. На мој наговор, купила је "Ледено доба" (мешавина роибуша, лимете и којечега) у Кући Чаја. Поздрављам их овом приликом. Најјачи сте!

Не могу да се сетим о чему сам још желео да пишем, али да знате да сам се вратио.

Анђелчић са десне стране ме пита:" А где си ти то па одлазио, јаране?"

Нова музичка открића за мене у овом периоду: Оф Монстрс енд Мен и Флоренс енд д Машин.

Ali, kad malo bolje razmislim, možda i taj njegov čudni strah ima nekog smisla. Agonija tokom umiranja dok vas stotine skakavaca jedu, sigurno mnogo duže traje nego kada bi vas napala neka zver. Isti slučaj je i sa mravima, kojima je Dali takođe često posvećivao prostor na platnu i koje je sam, kao ljubitelj psihoanalize, tumačio kao podsetnik na ljudsku smrtnost. Njegova opsednutost mravima takođe potiče od detinjstva, kada je prisustvovao njihovoj gozbi, tokom koje su pojeli jednog većeg insekta, od koga je na kraju ostala samo ljuštura. Slikar je imao i iracionalni strah od ženskog tela, ali ga je uprkos tome često slikao. Čini se da je taj intrigantni, egocentrični nadrealista svim svojim strahovima našao mesto na slikama.

Te večeri, nakon što sam posmatrala njegove slike, zaspala sam sa mislima o strahovima – ne Dalijevim, već svojim. I jedan od njih mi je zaposeo san. Sećam se da sam videla to ogromno crno sunce na horizontu koje me je snažno privlačilo nevidljivim rukama ka sebi. Iz nekog meni neznanog razloga bila sam svesna da je upravo to moja Senka, ona o kojoj govori Karl Jung, ona koje sam se plašila. Senka je taj mračni deo moje ličnosti, sve ono što nisam želela da saznam o sebi, bar ne još uvek. A sada mi je pretio susret sa njom, kao da je želela da me proguta. Nisam mogla da joj se oduprem, niti da se sakrijem od nje. Međutim, u jednom trenutku sam neobjašnjivo prestala da se plašim i prepustila joj se. Ne znam šta bi se desilo da se nisam probudila. Celog sledećeg dana progonio me je taj susret u snu. A onda sam se setila Dalija i odlučila da svoj strah oblikujem po svojoj volji i postanem njegov gospodar. Uzela sam papir i olovku… Reči su tekle same od sebe, strah je zatvoren u tragovima grafita na listu. Strah je prihvaćen i ukroćen, on je deo mene.

Možda je Dali kriv za sve. Ma koliko me on fascinirao, ne preporučujem gledanje njegovih dela pre spavanja. Ipak, drago mi je što ga nisu pojeli skakavci.

S.Dali – Yo mismo en la edad de diez años cuando era el niño saltamontes (1933)

jedna senka beskrajem luta,

beznađem i žalom okovana,

dok joj misli očaj guta.

Njen je lik davno nestali san,

što čeka je izvan tame, tih, nečujan

Negde izvan ovog vremena,

tamo gde svaki njen put se završava,

u srebrnim mesečevim nitima,

njen san je čeka, sačuvan od zaborava.

Okovi prošlosti od olova su teži,

dok hoda putevima duhova.

Na usnama gorki dodir leži,

opori ukus izgubljenih vekova.

Jer njen je lik davno nestali san,

što čeka je izvan tame, tih, nečujan.