Senka sna

U noći tamnoj skrivena,

jedna senka beskrajem luta,

beznađem i žalom okovana,

dok joj misli očaj guta.

Njen je lik davno nestali san,

što čeka je izvan tame, tih, nečujan

Negde izvan ovog vremena,

tamo gde svaki njen put se završava,

u srebrnim mesečevim nitima,

njen san je čeka, sačuvan od zaborava.

Okovi prošlosti od olova su teži,

dok hoda putevima duhova.

Na usnama gorki dodir leži,

opori ukus izgubljenih vekova.

Jer njen je lik davno nestali san,

što čeka je izvan tame, tih, nečujan.