SMRT

Sve se svodi na pitanje
kome bi nedostajao da sutra umreš.
Ne ko bi najviše plakao, ne ko bi naricao na sahrani.
Već kome bi zaista, iskreno nedostajao, u nekim sitnim stvarima,
u nekim nevažnim situacijama.
Na primer, dok jede pasulj.
Ili dok uzima omekšivač za veš u prodavnici.
Ili prelazi ulicu na crveno svetlo.
Kome bih ja nedostajala?
Ko bi posegnuo za telefonom, okrenuo broj
i shvatio da se niko neće javiti?
Ko bi se setio mog rodjendana?
A ko bi se setio datuma kada sam umrla?