Puž

U mračnom ćošku leži napola pojeden puž.
Ulična mačka ga je ispljunula, nakon što je shvatila da nije preterano ukusan. Ili je možda bila na dijeti?
On uvija svoje sluzavo stopalo- pokušava da pođe napred. Razbijena kućica mu smeta, on bi je odbacio, ali ne može, ne sme, unutra su mu organi, već smežurani zbog izloženosti junskom suncu.
Da je samo znao da će ovako skapati, pored slinavog oluka, negde u uglu, da će mu bube raznositi organe i da će ga kerovi zgađeno njušiti, ne bi ni kretao na taj put, za koji se činio da će biti kratak, a zapravo je trajao godinama. 
Bacio je poslednji pogled, upravo u taj smrdljivi, beskrajno mračni oluk, i učinilo mu se da je unutra zaigrala nekakva magična svetlost. U tom trenutku je pomislio kako je to sigurno tračak nade pred neizbežnu smrt. Nasmešio se, kako to već puževi rade, i prepustio se neminovnosti.

Pacov je izašao iz oluka, njegove staklaste oči su reflektovale iskrice svetlosti. 
Konačno je našao pristojan obrok.