Hodnik Ogledala

Ovo je mali hodnik pun ogledala i tu svi smo isti no nismo mi, devijantni smo, iskrivljeni, drugačiji, sebi smo zanimljiviji.

Mažem anti UV kremu pošto me svi zrače, kako vreme ide potreban je jači faktor da bih izbegao opekotine prvog stepena. Opekao sam se par puta na ovom suncu, nije mi jasno zašto svi traže mesto pod njim a ove opekotine ispod kože nisu privlačne za uho, oku ne smetaju. Primetio sam da se planeta brzo okreće pa se plašim da ne izletim ali svejedno ću samo udariti u ogledalo, Srbi su jelte nebeski narod pa vide sebe kada podignu pogled ka oblacima i zvezdama. Ljudima je obraz odraz a odraz obraz pa jure obrazovanje ne bi li se odrazili bolje sa daske piratskog broda i opet videli sebe u talasastom ogledalu.

Ovaj ogled sa ogledalima pokazao se kao uspešan eksperiment, kroz medije gledate sebe u nekom drugom okruženju, u nekom drugom telu, sa nekim drugim osobinama. Kada vidimo sebe i svoje drugo lice pokušavamo da rezonujemo u trećem licu i završimo u hodniku…

Neće slomiti ogledalo jer niko ne želi 7 godina nesreće, a svi se ogledaju iako se niko sa pravim odrazom ne sreće.