Dve subine žene

Da imaš belu ružu znao bi da je tajna cveta da je ruža uvek crvena kao plemenitost, kao izjava. Bela ruža je najlepši cvet u kosi devojke, koja devojka je nosi ona će se udati, to je Lorena. Za heroja je žena plemenita da je Vila da je Mesec voli. Da je vila žena i život bi bio pametan kao i sudbina da je ne uništava, da pametno radi, da je moral život- tajna rođenja. Kada imaš lepoticu za drugaricu tada znaš njene tajne. Pravoj ženi drugarica je uvek lepa i prava prijateljica i ako ima seće ima bar dve koje su za ceo život od malena poverioci te žene- a ona je „lepa“- „Voljena“.

 Da raste „Voljena“ s mislima o prijateljstvu to je sudbina one sa prijateljima da misli o svojim prijateljicama i njihovim udesima, misli sama misli kao sreći da da i nesreći. I onda  obe voli sudbine kao da su posledica život prijatelja jer voli te ljude čije su, mada udese ponekad ne voli- zla kob.

Prblem- Amblem života danas: Prva sudbina je uvek one kojima je poznanica dva, jer ih spaja samo po viđenju, Prijatelj i žena, a spaja ih mesom tela- dušu i fizičko, mada se ta dva ne odvajaju. Svakom da bude prijatelj a da žena bude sama noću; Lorena za sebe. Da žena zna kako da se uljudno ponaša da ne izaziva i ne provocira neprijatnosti sebi. To je kada žena ostane dugo neko ko nevoli, ne zaljubljuje se mada čuva prijateljstva, znači voli ipak. Živi udbno. Prvu ljubav je pretutnjala kao prolaznu zaljubljenost i simpatiju i poznala mir i sreću nakon, zagrebao je nemir;  da nešto počne da krene a ne desi se ništa. Razgovori sa drugaricama više joj znače nego ne ostvarena prijateljsva sa muškarcima, a ta viđenja sa devojkama bude u njoj nemire i ona sanja. Takvi odnosi više vrede kao kvalitetni. Strasti se bude i očekivanja- pogotovu kada sanjaš s devojkom ideal ljubavi. Ideal je da nakon smeha postaneš usamljen i zamišljen i negde u tebi fali ti, ti slutiš, želiž, postoji neko s kim ćeš biti par; Sanjaš pobednika a praznina je što je slutnja s tobom deo, a tvoja drugarica sedi i ćuti isto. Ipak više te plaši život sa nekim koga ne voliš. Kao da prevariš i prijatelja, a ne; jer ti ustvari želiš više i sanjaš i sam;i nezadovoljstvo nije prijateljstvo, nego nedostatak toga da je nemogućnoš da voliš do kraja i osećaš se: kao ne ostvaren pomalo, kao ne bitan- nemiran. Neke devojke i mogu da nađu nekog, a njoj- mladoj ženi jednostavno znače svi kao drugovi, ali niko da joj bude onaj pravi za ljubav.Kad kreneš u život znaš za mladu ženu da: sreća plače kada je mladić rastuži i nikad je ne boli ništa osim tuge. A ona druga sudbina je kob da ti prijateljica plače zbog životnih tragedija kao što su kada sahraniš mlad svoje roditelje i onda ona plače i teši se kao i ova prva Srećna: i uteši ih obe pred spavanje mladost zdravim snom a život teče i život je posledca- čovek se uteši, ili se uteši donekle. Posledica života je nesreća posle nesreće- rat uvek nosi samo tragediju. Moral rata je da rat obično nosi teške gubitke i nosi posledice; a razlog rata je Cilj koji vredi; i tako se ljudi uteše. Sreća uvek ostaje sreća ako se ne naruši. Da kada se sutra probudiš neizvesnosti su različite i razlike. Specifičnosti da čovek postane osoben. Tuge su nas promenile, osmesi su nas zaveli. Ceniš crnu kafu: dobar razgovor i osmeh i suze u kafi a i kocku šećera. I kako si cenio te vrednosti kod kafe, takav si bio. Ceniš više ono što ti fali, treba i takav si u životu, takva ti je sudbina. Usud, Posledica, Radost, Uzbuđenje, Čovečnost. I idu opet dve sudbine; ono što osećaš da voliš i ono što znaš za: bitno ispravno i ne pogazivo, pametno. Osećaš i strah menja čoveka; pa se trudiš da misliš i živiš- ujedno osećaš.