Pisanje kao lek i anestezija

Nikad nisam volela ljude koji su se lečili na meni… ni kroz razgovor, ni u životu, da posle poboliš sam od okolnosti. Prijatelj kada ti se razboli i ti malo poboliš pa mu pomogneš, ali to radiš po pravilu ili srcem ili po dužnosti zavisi od stepena samozaštite sopstvenog zdravlja. Moja prirodna gadljivost prema bolestima je kažu ipak odraz prirodne reakcije; voliš bližnjeg jer sa njim saosećaš, ne svakog bolesnog. Teško je čoveku da prizna da i sebi, kada je nešto lek nažalost onda postoji i bolet da se tretira. Uopštena definicija u medicini zdravlja rekla bi da je ovo ipak tačno, da je istina, da je stav da si gadljiv na bolest mnogo gori nego stav uopšte biti ne izjašnjen. Biti zgađen nije deo bontona to se krije.  Teško je voleti bolesnog , da piše da bi se lečio to ide samo za sebe „Ja“, tada pišeš dnevnik i intimna pisma. Određenje ljudi leče ljude, duša prima ljudskost je ogledalo za čoveka da sretne drugoga lice u lice, kao lekara. Biti pisac to je nadogradnja. Kreativan pisac je profesija koja se uči- Put. Nadograditi znači da nekog zanimaš kao čovek i pišeš i srećan i tužan kao ti. Da te čitaju i vole kao pisca značilo je da cene dušu čoveka,, inteligenciju: dakako reći drugačije znači da je govorio neko ko nije „Ja“. Moj život definisao me je kao stil i anestezija i lek su život za pisca, život je i transfuzija krvi i bat, kada kuca srce i semafor kada nas i ubrza i uspori. Pa lečiti se znači tragati za poimanjem shvatanja, za potrebom duše, jer bolest je nije nužnost za nekog nije deo ni svakog života. Svaki dan tražiš boju koja ti treba. Osmeh leči ako ne povređuje, pa čovek ima namenu ako ne povređuje tebe za prijatelja, ako te uzima za prijatelja i čoveka i ako ti odgovara. Bonton duše je rođenje, ali postoje pravila bontona zabeležena i pravila pojedinca za ljubav da ih poštuje i krši. Bonton je lek za ljude koji su uopšteni, ne viđeni mada pomenuti, a nivo je da si se ti zadovoljio kada si video čoveka da li ti je takav- pristojan. Originalni moral je stav da si rođen, Bog zna. Štitiš dobro sebe, a stav je da ceniš kod drugoga odraz toga da je bio ubedljiv u izrazu. Život je izraz čoveka i plašt za pisanje. Svakako drugačije govori jedan izgrađen čovek koji se gradio od osnovne škole do tridesete kao neko ko je išao uporedo u korak sa knjigom, ili je išao u školu ili je kao Đorđr Balašević znao ljude pa su reči  bile njegova poezija i pisao je i opet išao uporedo sa knjigom- živa knjiga- čovek. A originalni mislioci žive u detinjstvu i tada se iskustvo oslanja na zdravlje i prirodne simpatije i tada ti je najbolji još onaj koga najviše voliš i znaš šta voliš, znaš i želiš da čuješ. Tajna je prst kada staviš na usta i šumeći „ššššš“. Ko je rekao „ššššš“? Čovek koga si video ispred sebe, a ti znaš ko ti je taj čovek. Neko ti kaže to da ne vičeš kada si dete jer se sprema i da te udari, i govori sve pravilno, a poznanice su simpatije. Tada reči zavode i zvuče dobro samo kada ih je pisao „Čovek za moral“ da znaš i dete kada ga sretneš ili ga upoznaješ. Pa kada voliš voliš dodir ljudskosti, prst stvaraoca. Pitanje je i ko je čovek koji te je udario, možda je majka i za tebe i njega spremila hanzaplast za poderotinu, pa te taj udara kao tvoj, kao da je tvoja krv. I onda se kaže za moral da je tajna a za uopšteni stav da si ako se udaraš nevaspitan… mada ako te vole idalje su te voleli, mada… majka je osoba koja originalno vaspita svoje- decu; pristojni ljudi ne vole agresiju i vole samo zdravlje ako to uzmeš za istinu, pa ako te vole to je još uvek zdrava agresija, ako si voljen- jer zdav je i živ. Voljeni ljudi pišu, ne voljeni pišu isto, pa voljeni štite život, mada se ponekad dobro odrazi da piše i onaj potpuno loš za zdrave da ga vide kao takvog. Stav da se život stvara pa je to opet boriti se da bi bio voljeniji ili opšte prihvaćeniji, revoluciji je ime napredak ako se ostvari, a život uvek je glasan da svoja prava traži za ljubav. Ljubav je kada si voljen od strane života. Zato je sex nešto za šta svaka mladost traži za zdravlje da čita kao jedinu istoriju koju krvno vidi i simpatije i potvrđenosti, biraju se ideali i luče, lepote za oči; a Voljeni kreiraju reči, način govora i izgovor, kao da se medom lečiš, za slad. Medicina je realnost. Medicina je samo ako je korisna.