More, jakna i blede devojke 2072.

Godina je 2072. Mora su postala svetlija, ljudi su razvili sposobnost da dišu pod vodom, sve u svemu ništa specijalno se nije dogodilo. Sada ću vam ispričati jednu zanimljivu priču sa letovanja davne 2072. Godine.

Gledam one plaže odvratne, sve su od betona izlivene, more liči na bazen prerasli, svetlo plave boje voda koja tera sve ljude na takozvanoj plaži da uskoče i rone, nikoga više nema na površini. Mnogo je dobro! Ja sam se takmičio u skokovima sa ortakom, slučajno sam gluteusom odvalio tuljana u čelo ali on se nije bunio, samo je braon i debeo. Nakon serije virtuoznih skokova odlučio sam da zaronim i ispitam sadržaj koralnog grebena, ortak je otišao na posao, radi sa strujnim kolima, strujni folklor je postao ogroman hit. Ronio sam neko vreme, nema potrebe za vazduhom, zajebavam se i dišem na nos. U jednom trenutku sam ugledao lepu bledu devojku duge crne kose koja samo stoji na dnu u zimskoj jakni i ski pantalonama, bilo mi je čudno pa sam prišao. Hteo sam nešto da je priupitam ali me je počastila serijom strasnih poljubaca, nisam se bunio, tražili smo neku stenu da se zaštekamo od silnih pogleda pa smo otišli dublje. U jednom trenu me je povukla za ruku i krenuli smo ka belom podvodnom šatoru, uvukla me je u neki podvodni poljski wc ali sam tu video  ljudski leš u mraku pa mi je bilo malo neprijatno.  Izašli smo iz poljskog i uplovili dublje u šator, vakum sfera je odstranila vodu i disali smo normalan vazduh, bar sam ja tako mislio. Osetio sam tup udarac u potiljak i onesvestio se. Probudio sam se vezan za stolicu na gornjem spratu belog šatora, video nju i nekog odvratnog bledog matorca, ispostavilo se da joj je to ćale i da su oni vampiri. E jebiga, od svega što je moglo da me snađe 2072. Godine. Rekao mi je da imaju odličan posao koji već generacijama živi u porodici, truju turiste nekim tečnostima koje sipaju u gradski vodovod, kada se tečnost unese u organizam kreće hemijska reakcija, primerci sa najređim krvnim grupama ispuštaju jak miris koji vampiri odlično osete pod vodom. Video sam još jedan leš na spratu i iskreno, nije mi bilo prijatno, tad sam se malo uplašio. Rekao mi je da izvoze tu silnu krv i prodaju buržujima i nastranim skotovima koji se tripuju da su vampiri, oni inače ne piju ljudsku krv već jedu pesak i ljuske od oraha. Stres me je kidao, strah me je sekao, pomislio sam da ću da završim kao vino nekog debeljka. Skočio sam sa stolice i bez problema otkinuo glave jadnim vampirima, nogom. Nakon toga sam se odvezao i spustio na donji nivo šatora. Rekao sam vampirskom čuvaru da sam uzeo formu nove žrtve i da idem po još, mentol mi je poverovao, ko zna možda stvarno mogu to da rade, hvala vam treš filmovi, hvala vam. Nikada me nisu našli.

Naravoučenije: Nikada nemojte startovati blede ribe u zimskoj opremi na koralnom grebenu, svašta može da se desi.